Zahtev crnog luka prema temperaturi:

• niče već na 2-3°c, optimum je 22°c
• na 5-8°c niče za 25-35 dana
• na 18-20°c niče za 10-12 dana
• na 20-25°c niče za 3-5 dana
• koren intenzivno raste pri temperaturi 8-10°c,
• s porastom temperature obrazovanje korena je usporeno, posebno iznad 20°c.
• sve ovo upućuje na ranu setvu da bi se biljka što bolje ukorenila.
• nadzemna vegetativna masa –listovi se intenzivno razvijaju na temperaturi 18-20°c.
• u uslovima dugog dana i povišenih temperatura na 22-25°c započinje (već na 15°c) formiranje lukovice
• temperature iznad 25°c ubrzavaju sazrevanje lukovice, pogotovo temperature iznad 30°c (35-45°c).
• u fazi nicanja mlade biljke podnose mrazeve do –30°c,neke severne i do –6°c.
• u fazi nekoliko razvijenih listova podnose i do –15°c
• primer je jesenja sadnja arpadžika ili direktna setva zimskih lukova.
• te biljke u fazi 3-4 lista izuzetno dobro prezimljavaju.
• stadijum jarovizacije prolazi u fazi lukovice na 2-18°c,
• optimum je 5-10°c tokom 60-200 dana u zavisnosti od sorte

Zahtev crnog luka prema svetlosti:

• biljka dugog dana
• reakcija na dužinu dana je vezana za poreklo sorte
• sorte stvorene i uzgajane na severu evrope, azije i amerike obrazuju lukovicu i generativne organe pri dužini dana od 14-16 časova
• sorte stvorene i uzgajane na jugu slatki ili kaba lukovi obrazuju lukovicu i generativne organe pri dužini dana od 12-14 časova

Dinamika rasta i razvića crnog luka:

• I. 1. klijanje i nicanje
• 2. pojava prvog pravog lista i sekundarnog korena
• 3. rast listova i korena-pun vegetativni razvoj
• II. 4. obrazovanje lukovice
• III. 5. obrazovanje cvasti
• 6. cvetanje
• 7. obrazovanje plodova i semena

Umerenih je zahteva prema uslovima uspevanja.

Jako reaguje na promene ekoloških uslova.

• Klija na 3-5 °c
• Optimalna temperatura za razvoj korena je 10°c
• List se razvija na 16-18°c
• Češnjevi na 20°c
• Lukovica se formira na 25°c
• Koren podnosi i -25°c
• Listovi podnose i -15°c

Zahtev belog luka prema svetlosti:

• biljke dugog dana
• pri dužini dana od 10-12 h obrazuje listove
• u uslovima dugog dana i povišenih temperatura obrazuje glavicu
• umereni zahtevi prema svetlu
• najevći zahtev u fazi rasada

Zahtev belog luka prema vodi:

• Optimalna vlažnost zemljišta je 80-85% od PVK
• Nepodnosi kolebanje vlažnosti zemljišta
• U vreme zrenja zahteva 60-70 % od PVK
• Zaliva se 4-5 puta sa po 30-40 mm

zahtev belog luka prema zemljištu:

• plodored
• obrada zemljišta
• beli luk zahteva srednje laka do srednje teška, duboka i plodna zemljišta
• dolazi na drugo mesto u plodoredu, mada daje dobre rezultate pri đubrenju organskim đubrivima
• najbolje uspeva posle: leguminoza kupusa pšenice ranog povrća
• posle biljaka iz familije alliaceae ne gaji se 3-4 godine
• obrada zemljišta je u jesen na dubinu od 30 cm
• predsetvena priprema je u proleće na 8-10 cm

Krompir predstavlja veoma često gajenu i izuzetno strateški značajnu povrtlarsku kulturu u našim uslovima.

Zbog toga se za porodične potrebe pre svega ali i za tržište, gaji na vrlo različitim staništima.

Krompir uspeva u vrlo širokoj amplitudi ekoloških uslova.

Odgovaraju mu umereno vlažna područja do 1300 mnm.

Pre svega mu odgovaraju srednje duboka, rastresita zemljišta (dublje i koluvijalne crnice, eutrična i slabo kisela distrična smeđa zemljišta lakšeg sastava) ali se uspešno može gajiti i na drugim zemljištima uz odgovarajuću agrotehniku.

Na prethodno pripremljenom (uzoranom i podrljanom) zemljištu formiraju se brazde 10-15 cm dubine na 0.5 do 0.6 m razmaka.

Na dno brazde se ručno rastura mineralno đubrivo NPK 15:15:15 800-1200 kg/ha, a zatim na razmaku 30 cm stavlja semenski krompir i zatrpava (1500-2000 kg/ha).

Krajnji rok setve u srednje brdskim predelima je 5.-10. maj.

Okopavanje (ogrtanje) vrši se dva puta. Prvo mesec dana po sadnji uz jaču pojavu korova, drugi put u fazi cvetanja.

Zaštita od krompirove zlatice podrazumeva višekratno tretiranje odgovarajućim hemijskim sretstvima.