Hleb je osnova ishrane srpskog naroda.

U kriznim godinama svaki domaćin gleda da na trpezi bude barem hleba.

U prazničnim danima slava i proslava domaćica mesi hleb od najboljeg brašna.

Osnovu svake slave čine sveća i slavski kolač koji se osveštava u crkvi- sve drugo je gozba.

Na slavskim proslavama i veseljima predjelo je prva hrana koja se iznosi na trpezu zajedno sa hlebom.

Čine ga suvomesnati proizvodi što osušeni u pušnici što kupljeni u trgovini.

Predjelo prate razne salate - ruska, mimoza, paradajz salata i mnoge druge.

Sarma je jelo za poštovanje koje je obavezno prisutno na zimskim slavama.

Obično se kuva zajedno sa suvim mesom.

Može da se sprema posna i mrsna sarma u zavisnosti da li je post ili da li slava pada u sredu ili petak.

Kažu da je pečenje kruna svake gozbe a ono može biti svinjsko ili jagnjeće.

Kada se postavi pečenje na sto obično ono ostaje dok se gosti ne razidju.

Koliko je pečenje osnova svake slave se vidi u pošalicama domaćina i gostiju koji se u šali pitaju da li su za prase ili jagnje ili možda pragnje tj i za jedno i za drugo.

Nekako gozba može da prodje bez nekih jela ali se gotovo uvek na njoj nalaze predjelo i pečenje ili pak riba ako su posni ili mrsni dani.

Da li praviti torte ili kolače - to se pita svaka domaćica.

U novije vreme domaćice u nedostatku vremena kupuju ih, ali one nisu istog kvaliteta kao pravljene.

Nažalost brzo urbano vreme mnoge narodne običaje šalje u penziju.

Svaka proslava košta i svaki domaćin gleda kako će dočekati goste pa često ako nije slava u pitanju često se umesto pečenja na trpezi nadje roštilj.

Pogotovo u kafanama se gosti dočekavaju uz roštilj ili pečenje onako kako je kuća domaćina imućna.

Kupus salata je takodje prisutna i ide redovno uz pečenje zajedno sa renom.