Žetva je vreme najintezivnijih radova u poljoprivredi.

Svaki domaćin zbog vremenskih prilika jedva čeka da obavi žetvu da mu kiša ili ne daj bože grad ne pokvare trud.

Na kombajn se nekada dugo čekalo jer ih je malo bilo pa se zato žetva unapred dogovarala i planirao dan kada će se žito skinuti sa polja.

Najčešći na našim poljima je kombajn marke zmaj pa je to vreme kada se zmajevi razmile po poljima.

Zbog besparice često su se popravljali ali je se uprkos tome žetva uredno završavala.

Čim se završi žetva žito se odmah sklanja sa polja i traktorima prevozi do obližnjeg silosa.

Domaćini umorni od tovarenja dzakova ali ipak zadovoljni.

U stara vremena je domaćin na poslednjoj požnjevenoj njivi se veselio jer bez žita nema hleba pa ni mira u kući.

Tokom transporta žito je pomalo curelo po seoskim putevima i to je idealna prilika za vrapce da kljucnu poneko zrno.

Može se reći da ono prestavlja božiju trpezu za divlji svet.

Domaćica od tog žita sprema kolač za krsnu slavu koji je ujedno i zahvalnost bogu za hranu koju nam je dao.