Dzem namazan na hleb je i dalje jedan od osnovnih jutarnjih obroka pogotovo medju siromašnima.

Nekada na selu nije bilo mnogo druge hrane pa je se zato dzem pravio u velikim količinama.

U imućnijim kućama palačinke su redovno bile sa dzemom dok je eurokrem došao na trpezu kasnije.

Pržena ili kuvana jaja su osnova seoskog doručka.

Nekada su mućena, nekada na oko, a nekada zajedno sa slaninom.

Pogotovo su ukusna ako su od domaćih kokošaka koje su u dvorištu slobodno kljucala.

Kad je pre dva veka Dositej doneo krompir u srbiju promenio je srpsku ishranu.

Gajenje krompira je na trajan način rešilo pitanje gladi u Evropi.

Krompir danas prestavlja osnovnu životnu namernicu u našoj ishrani.

Iako se za krompir kaže da je sirotinjska hrana od njega se mogu spremiti veoma ukusna jela.

Kad treba da se ide u polje na teške fizičke poslove onda su slanina i kobasica domaćinu glavna hrana za taj dan.

U jesen kada se zakolje ubojnica za zamrzivač ostavlja se meso i slanina koji se u pušnici suše do proleća.

Čvarci prestavljaju delikates i svaka kuća koja kolje svinju pravi i čvarke.

Čvarci se razlikuju po tome da li su manje ili više masni ili da li su možda posebno spremani.

Svinja je car svih životinja u srba pogotovo što krupne stoke u selima je sve manje.

Obično se sprema u prazničnim danima kada se dočekuju gosti ili se obeležava neki datum.

Krava je sve manje u selima pa tako se i domaći sir sve manje proizvodi.

Postoje razne vrste sireva ali se kaže da je najstarija vrsta sirenja ona kojoj nije skidan kajmak.

Ko je blizu reke ima priliku nešto i da upeca.

A kad se upeca može da ide i u tanjir.

Riba se posebno koristi za vreme slava u danima posta

I na kraju svakog dobrog obroka jedna čašica rakije ne može da škodi.

Rakija ako se konzumira bez preterivanja ima svoje zdravstvene benefite.

Posebno su na ceni rakije travarice i prestavljaju stari narodni način lečenja.