Po upotrebnoj vrednosti plodova u svežem stanju jabuka zauzima prvo mesto.

Plodovi se koriste u svežem stahju i kao sirovina za dobijanje sokova, sirupa, kompota, želea, džemova, marmelade, kandiranih i sušenih jabuka, pektina, jabučnog vina (jabukovača), jabučnog sirćeta i sl.

U cilju očuvanja zdravlja, s obzirom na lekovitost plodova jabuke, preporučljivo je da svaka osoba u toku godine pojede najmanje 40 kg plodova.

Sastav Jabuke

Plod jabuke sadrži: vode 76,8-88,5%, suve materije 11,5-13,2%, šećera 7,5-24,2%, celokupne kiseline (kao jabučne) 0,16—1,27%, taninske materije 0,06-0,3%, pektinske materije 0,23-1,14%, mineralne materije 0,10-0,42%, belančevina 0,18-0,42%.

Od vitamina sadrži vitamin C 2-50 mg% (u 100 g ploda), zatim vitamine A, B1 B2, B3 B6, PP i dr.

Energetska vrednosi ploda јe 210-260 džula, Kiselost (pH) iznosi 3-4,1.

Lekovitost Jabuke

Protiv proliva, zatvora, crevnog i želudačnog kaiara, čireva, lupanja srca, išijasa, anemije, nervoze, depresije, glavobolje, nesvestice, kašlja, povraćanja, šuljeva, bolesti zuba i desni, opekotina, otpadanja kose, crvenila lica i nosa, za negu kože, bolji rad srčanih mišića, bolje varenje hrane, negu i regeneraciju kože i dr.

U terapiji se koriste cvet, plod, ljuske od ploda, jabučno sirće, jabukovača.

Hranljiva vrednost plodova kruške nešto je veća nego jabuke.

Plodovi su sočni, prijatnog ukusa i mirisa.

Koriste se u svežem stanju i kao sirovina za pripremanje sokova, sirupa, kompota, drugih proizvoda i rakije.

Potrošnja počinje u drugoj polovini juna, a završava se krajem marta sledeće godine.

Sastav Kruške

Plod kruške sadrži: vode 79,19-85,5%, šećera 8,93-15,22%, ukupne kiseline (kao jabučne) 0,10-0,59%, taninskih materija 0,17-0,26%, pektinskih materija 0,14-0,71% belančevina 0,4%, masti oko 0,4%, mineralnih materija 0,14-0,54%.

Energetska vrednost 100 g ploda je oko 260 džula.

Vitamina C ima 0,60-4,70 mg%.

Lekovitost Kruške

Protiv proliva, zatvora, nadutosti trbuha, šećerne bolesti, gihta, poremećaja u krvotoku, oboljenja bubrega - nefritisa, nervoze, reume zatim za obnavljanje krvi, bolji rad srca, јetre i zuči, izbacivanje kamena iz bubrega itd.

Za terapiju se koriste lišće, sveži plodovi, gnjili plodovi, sok od svežih plodova, kompot od svežih i suvih plodova.

Plod je koštunica čiji se sočni deo jede.

Spada u najranije stono voće, a na većim nadmorskim visinama pozne sorte zru i u avgustu.

Plod trešnje je veoma važna sirovina za proizvodnju kompota, džema, kandiranog voća, slatka i dr.

Sastav Trešnje

Plod trešnje sadrži: vode 81,68%, suve materije 18,8-15,7%, šećera 6-18%, belančevina 1,2%, organskih kiselina 0,32-1,29%, tanina 0,09%, azotnih materija 0,83%, celuloze 0,31-0,80%, mineralnih materija 0,49%, a od vitamina najviše vitamina C (2,33-4,62mg%), a u znatno manjoj količini vitamine B1 B2, PP i dr.

Jezgra koštica sadrže 5,6% ulja.

Energetska vrednost mesa ploda je 260-350 džula.

Lekovitost Trešnje

Protiv otoka ispod očiju, protiv prehladenog stomaka, bolesti bubrega i mokraćnih kanala, tuberkuloze, impontencije (polne nemoci), za otklanjanje fizičke i umne iscrpljenosti, neraspoloženja, melanholije, za negu kože lica.

U terapiji se koriste: list, smola, peteljke, plod, jezgra košiica, sveže trešnje i proizvodi prerade,

Meso ploda mušmule je pre gnjiljenja beličastožuto, čvrsto, kiselkasto i trpko, a u zrelosti dobije mrkosivu boju i postane meko kao pasta, ukusa sladunjavo-kiselkastog s karakterističnom aromom.

Stasava za jelo od prve polovine oktobra do kraja decembra, a koristi se i za preradu u marmeladu, žele, rakiju i sl.

Sastav Mušmule

Plod mušmule sadrži: vode 78-85%, šećera 10,6-12,4%, celuloze 2,53-5,03%, organskih kiselina 1,13-1,50%, belančevina 0,65-0,90%, pektina 1,60—2,24%, tanina 0,05-0,07% (on čuva mezokarp od kvarenja), aromatičnih i mineralnih materija 0,6-1,20%.

Sadrži vitamine C, B1, B2 B3, B6, PP i dr.

Lekovitost Mušmule

Protiv proliva, upale grla, desni i usta, za bolje varenje hrane i drugo.

Plod oraha je koštunica čija je jezgra prijatnog ukusa i veoma hranjiva.

Plod je obavijen klapinom koja puca i oslobađa ga tek u drugoj polovini septembra.

Pogodan je za prevoz i duže čuvanje,

Sastav Oraha

Jezgra oraha sadrži: ulja 55-67%, vode 3,4%, belančevina 18-25%, pepela 7%, šećera 13-16%. Vitamina C najviše sadrže mladi, nedozreli orasi (plodovi) - oko 1.700 mg askorbiriske kiseline, ali se sa zrelošću sadržaj smanjuje.

Suvo jezgro sadrži 30 mg% vitamina C, 0,03-0,05 mg vitamina В1 i nešto manje vitamina A, B2, PP i dr.

Energetska vrednost jezgre oraha je oko 2.600-2.900 džula.

Lekovitost Oraha

Protiv grčeva u želudcu i crevnih bolesti, reume, škrofula, katara želudca i creva, upale očiju, hroničnog ekcema, zagadenih rana, znojenja nogu, ekcema i peruti na glavi, za jačanje kose, za jačanje organizma, protiv nadimanja, upale kože i lišajeva, hemoroida, proliva i crevnih glista, upale tankog creva, za vaginalno ispiranje, za umirenje i protiv znojenja, za jačanje korena kose.

U terapiji se koriste: list, mlađa ljuska ploda, zelen i zreo plod.

Plod je orašica sa drvenastom plodnicom.

Jezgra lešnika ima veliku hranljivu i energetsku vrednost.

Uz orah smatra se najvrednijom i za čuvanje i transport najpogodnijom namirnicom.

Može se koristiti u sirovom stanju za jelo, u domaćinstvu i prehrambenoj industriji.

Od plodova se dobija i jestivo ulje, a jestive su i rese (muški cvetovi) lešnika.

Sastav Lešnika

Jezgra lešnika sadrži: vode 3,43%, ulja 6O-7O%, belančevina 15-16%, šećera 8-10%, mineralnih materija 2-3%, celuloze 2,12%.

U svežim resama ima oko 100 mg% vitamina C, a u jezgri posebno vitamina B i E.

U kori drveta ima 5% katehinskog tanina, malo smole, etarskog ulja i drugih sastojaka.

List je sličnog sastava, ali ima i 120mg% vitamina C.

Energetska vrednost jezgre lešnika je oko 2400-2800 dzula

Lekovitost Lešnika

Protiv hemoroida, upaljenih i proširenih vena, protiv viška želudačne kiseline, malokrvnosti i velikog odliva krvi za vreme menstruacije, sniženog krvnog pritiska, žutice, zatim za preznojavanje prilikom upale pluća i influence.

U terapiji se koriste kora s lišćem, rese, jezgra, ulje,

Plodovi jagode su nežni, osetljivi i teže podnose prevoz.

Imaju specifičan ukus i aromu.

Plodovi se beru od maja do avgusta, a koriste se sveži, sušeni ili prerađeni u slatko, džem, sirup, kompot, marmeladu, žele, vino i sl.

U narodnoj medicini više se koriste šumske jagode.

Sastav Jagode

Plod sadrži: vode oko 88,66%, suve materije 9,08-11,97%, celuloze 3,16-4,55%, ukupne kiseline 11,4%, šećera 6,96%, masti 0,694), N- materija 0,55%, jabučne kiseline 0,87%.

Vitamina C ima 25-60 mg% u plodu, a oko 22 mg% u listu.

Energetska vrednost ploda je 170-200 džula.

U šumskim jagodama ima i znatno više gvožđa (Fe), zbog čega se preporučuju malokrvnima.

Lekovitost Jagode

Protiv proliva, za bolje lučenje žuči i rugulisanje rada jetre, za izbacivanje kamenca i peska iz bubrega i mokraćne bešike, proliv bolova u želucu, micina i otoka, pega, prišlića i lišajeva na licu, povišene temperature, bolesti stomaka, žuči i mokraćnog kanala, nervoze, reumatizma, upale grla i desni, astme, katara i kašlja i za negu kože lica.

Plod je bobičast (jagodičast), odnosno složen i poznat pod imenom "dudinja". Može biti bele, žućkasto-bele, ljubičaste, crvene i crne boje, što zavisi od sorte i vrste, list belog duda koristi se za ishranu svilobuba, a plodovi jednog i drugog duda za spravljanje sirupa, pekmeza i rakije "dudovače". Sveže dudinje su ukusno voće, ali se malo koriste u ljudskoj ishrani.

Sastav Duda

Dudinja sadrži: invertnog šećera oko 10%, slobodnih organskih kiselina 2% (uglavnom jabučne l limunske), zatim vitamina C, sluzi, mnogo pektinskih materija.

Plodovi belog duda imaju veću količinu šećera od plodova crnog duda, ali se manje cene zbog otužnog ukusu.

Međutim, plodovi crnog duda radije se jedu zbog nakiselog ukusa.

Lekovitost Duda

Protiv upale krajnika, zapaljenja grla I usta I za snižavanje temperature, protiv šećerne bolesti, protiv bolesti mokraćnih organa, protiv zatvora, protiv pantljičare.

U terapiji se koriste list, plodovi, sirup i kora.

Plodovi imaju veliku hranljivu, tehnološku, dijetoprofilaktičku i dijetoterapeutsku vrednost.

Plod je zbirni, sastavljen od sitnih koštunica, crne je, ređe i crvene boje.

Naročito se koristi u proizvodnji sokova, želea, đžemova, slatka, specijalnog kupinovog vina, sirćeta i dr.

Sastav Kupine

Plod kupine sadrži: suve materije 20%, šećera 10—12%, organske kiseline 0,70-1,50%, belančevina 1,20%, ulja oko 1%, celuloze oko 9%, vode 80%.

Vitamina C ima 24 mg na 100 g plodova, zatim provitamina A, vitamina B1 B2, PP i dr.

Od mineralnih materija kupina sadrži Ca, K, P, Mg i Fe.

Po sadržaju Fe (gvožđa) kupina odskače od ostalih vrsta voća pa se preporučuje malokrvnim osobama.

Energetska vrednost je 230 dzula.

Lekovitost Kupine

Protiv malokrvnosti (anemije), proliva (dijareje), zapaljenja bubrega, krvarenja kod žena i neuredne mensiruacije, za lečenje desni i učvršćivanje klimavih zuba, za ispiranje grla i desni, protiv krvavog proliva, šuljeva, angine, upale grla i krajnika, za jačanje krvi.

U terapiji se koriste listovi, cvetovi, mladi izdanci, plodovi, sirup, vino od kupina i sl.

Malina je desertno voće.

Može se koristiti u svežem stanju ili zamrznuta, ali je i veoma cenjena sirovina za preradu u sok, sirup, vino, prirodni liker, kompot, slatko, džem, marmeladu, sladoled, malinu u prahu i sl.

Boja plodova maline, zavisno od sorte, može biti crvena, purpurna, crna i žuta.

Bere se u junu, julu i avgustu.

Sastav Maline

Plod maline sadrži: vode 80,38%, šećera 4,2-8,5%, kiseline 1-1,7%, suvih materija 7-12%, vitamina C oko 40 mg% (na 100 g ploda), a u lišću i do 200 mg%.

Od ostalih materija sadrži pektin, mirisne materije, tanin i sl.

Energetska vrednost ploda je oko 250 džula.

Lekovitost Maline

Protiv proliva (dijareje), za čišćenje creva i protiv zatvora, protiv kiseline u želucu, glavobolje i obilne menstruaclje, protiv visoke temperature, groznice i nazeba, za lečenje ranica na debelom crevu, protiv lišajeva, osipa na koži i upale očlju, prolećnog umora, za jačanje organizma, protiv malokrvnosti, zapaljenja pluća, šarlaha.

U terapiji se koriste list i plod (svež ili osušen), Od lišća maline, kao i od osušenih malina, prave se lekoviti, ukusni i zdravi čajevi.

Plodovi su prijatno kiseli, malo trpki i čvrstog mesa, jer sadrže dosta celuloze i kamenastih ćelija.

Ređe se koriste sveži a više kao pečeni, kuvani ili prerađeni u slatko, sokove, kompote, marmelade, džem, sirup i sl, a mešaju se i s drugim voćem radi popravljanja njihovog ukusa i arome.

Posebno se cene zbog sadržaja velike količine pektina,

Sastav Dunje

Plod dunje sadrži: vode 79-86%, suve materije 14-21%, šećera 8,40-15,20%, ukupne kiseline 0,56-1,86%, taninske materije 0,03- 0,26% pektinske materije 0,30-0,88%, mineralne materije 0,28-0,93%, belančevine 0,73-1,50%.

Pored vitamina C (3,30-20,00 mg%) sadrži vitamine A, B1, B2, B3, B6 i dr.

Energetska vrednost je 240 do 300 džula.

Lekovitost Dunje

Protiv kašlja, astme, proliva, za bolje mokrenje, protiv čira na želucu, upale usne šupljine, za lečenje desni, upale jednjaka, plućnog katara, opekotina, upale debelog creva, oboljenja krvnih sudova, lečenje prsnih bradavica, nažuljenih mesla i drugih oboljenja.

U terapiji se koriste: list, semenke, sok, sirup, kompot, pire, kuvani i pečeni plodovi i razni proizvodi prerade dunje.

Plod šljive služi za ishranu kao bogat energetski izvor, ali ima i veliku dijetetsku i terapeutsku vrednost.

Koristi se kao stono voće od kraja juna do kraja septembra.

Suši se i prerađuje u pekmez, marmeladu, džem, rakiju i druge proizvode.

Meso šljive je dosta sočno i može biti različito obojeno u zavisnosti od sorte i zrelosti.

Sastav Šljive

Plod šljive sadrži: vode 73,5-86,85%, suve materije 13,1-26,5%, šećera 7,0-17,7%, celuloze 0,25-0,7%, pektina 0,36-0,94%, organskih kiselina 0,39-2,28%, ulja 0,55-1,02%, tanina 0,15-0,84%, mineralnih materija 0,23-0,65%.

Vitamina C sadrži 0,20-17,6 mg%, dok su u znatno manjoj meri zastupljeni vitamini A, B1 B2, B6, PP, H i dr.

Energetska vrednost 100 g ploda je oko 300 džula.

Lekovitost Šljive

Protiv zatvora, otečene jetre, kurjih očiju, zapaljenja grla, paradentoze, zubnog apscesa, reume i za ublažavanje crevnih tegoba, jačanje desni, za snižavanje visokog krvnog pritiska i zaštitu od aterioskleroze i infarkta, itd.

U terapiji se koriste sveže šljive, kompot i druge prerađevine od šljiva, suve šljive i jezgra iz koštica.

Raste kao grm ili drvo visine 5 do 8 m. Kora grana je dlakava, zelenkasta ili sivkasta, a listovi su eliptični i po obodu celi, s naličja svetlije boje.

Cvetovi su žuti i javljaju se već rano u proleće (mart) рге listanja drveta. Plodovi su izduženoovalni, crveni, jako oporog ukusa.

Od njih se spravljaju pekmez, džem, slatko, kompot, voćni sokovi, a ponegde se prerađuju u rakiju i vino.

Sastav Drena

Plodovi drena sadrže dosta tanina, organskih kiselina, šećera, sluzi glioksalne kiseljne, pliuronske materije (pektina), a u kori ima i smole.

U zrelim plodovima ima oko 50% vitamina C i provitamina A.

Lekovitost Drena

Protiv gađenja, muke, povraćanja, umora, proliva, oboljenja organa za varenje, za jačanje organizma, osveženje, proliv odliva krvi, groznice.

U terapiji se koriste plodovi, kora i list,

Zbog prijatnog ukusa i hranljive vrednosti smokva je veoma cenjeno voće, bilo da se koriste sveži ili sušeni plodovi.

U nekim zemljama se od mlečnog soka mlade smokve spravlja posebna vrsta sira.

Plodovi se formiraju iz oplođenih i neoplođenih cvetova (papartenokarpijom).

Sastav Smokve

Plod smokve sadrži suve materije oko 21%, od čega ugljenih hidrata (šećera) 18%, belančevina 1%, ulja 0,1%, pektina 5% i oko 20% vode.

Prema nekim podacima, invertnog šećera ima 5O%, nema saharoze.

Vitamina C sadrži 5 mg, a po 0,05 mg vitamina B1 B2, B6 i PP.

Od mineralnih materija ima dosta K, Ca, P, Mg, Fe i dr.

Energetska vrednost svežih plodova je oko 300, a suvih oko 1.100 džula.

Lekovitost Smokve

Protiv zatvora (opstipacije), zubobole, tumora, bradavica, kašlja, upale grla, čireva i gnojnih apscesa.

U terapiji se koriste zeleni, zreli i suvi piodovi i mlečni sok od mladih smokava.

Trnjina vodi poreklo iz Evrope, severne Afrike i zapadne Azije.

Raste svuda, a posebno po obodima šuma, na krčevinama, međama, Često kao živa ograda.

Osobine Trnjine

Raste u obliku trnovitog i vrlo otpornog razgranatog grma, visine 1 do 3 m.

Ima mnogo sitnih i belih cvetova, koji se javljaju pre listanja i prekrivaju čitave grančice.

Cveta od aprila do maja. Plod je okrugla, gotovo crna koštunica prekrivena beličastim voštanim pepeljkom.

Ukusa je gorkog, oporog, kiselog i može se jesti tek posle promrzavanja.

Sastav trnjine

U cvetu ima cijanogenetskih i flavonskih heterozida, a u kori i plodu dosta tanina, dok seme sadrži cijanogenetske heterozide od kojih dolazi gorčina.

Plod sem toga sadrži jabučnu kiselinu (pored ostalih kiselina) i šećer, a pulpa ploda pektin, organske kiseline i vitamin C.

Plodovi imaju specifičan prijatan miris i ukus i smatraju se jednim od najkvalitetnijih u voćarstvu.

Kao stono voće koriste se od sredine juna do sredine avgusta.

Plod se koristi u svežem stanju, ali i kao sirovina za različite načine prerade (sokovi, slatko, marmelada, džem, kompot, sušenje).

Sastav Kajsije

Plod kajsije sadrži: vode 86,26%, mineralnih materija 0,39-0,65%, šećera 6,34-14,4%, organske kiseline 0,80-2,12%, celuloze 0,60- 0,77%, azotne materije 0,83-1,4%, pektinske materije 0,53-0,82° b, taninske materije 0,03-0,27%.

Vitamina A ima oko 4,2 mg%, vitamina C 3,21-7,30 mg%, ali ga može biti i do 20 mg%, dok vitamine B1 B2,РР i druge sadrži u znatno manjim količinama.

Energetska vrednost je oko 180-220 džula.

Lekovitost Kajsije

Za poboljšanje mokrenja, protiv zatvora, za izbacivanje glista, protiv malokrvnosti i za dijetalnu ishranu osoba s obolelim srcem i krvnim sudovima, za smanjenje kiselosti u organizmu, za negu suve kože lica i sl.

U terapiji se koriste sveži plodovi, suvi plodovi, kompot, prerađevine i jezgra iz koštica.

Plod višnje je izvanredna sirovina za različite oblike prerade, posebno za izradu sokova, džemova, likera maraskina (od višnje maraske) i dr.

Plod nekih sorti koristi se i za jelo.

Inače, plodovi su nakiseli i s dosta obojenog soka.

Sastav Višnje

Plod višnje sadrži: vode 77,8-88,5%, šećera 6,3-13,8%, organskih kiselina 1,3-2,4%, tanina 0,18-0,21%, pektina 0,05-0,29%, belančevina 0,70-1,90%, pepela 0,37-0,59%, mineralnih materija 0,33-0,75% Vitamina C ima 17,6-34,0%, a zatim i vitamina B1, B2, PP i karotina.

Energetska vrednost mesa ploda je oko 240-320 džula.

Lekovitost Višnje

Za bolje mokrenje, za odmaranje očiju; protiv otoka očnih kapaka, glavobolje, glista, bola u mišićima i grčeva; za izbacivanje kamena iz bubrega; protiv proliva, kašlja, šuge, peruti, oboljenja prostate.

U terapiji se koriste: lišće, peteljke, jezgra iz koštice i smola iz kore višnje.

Plod šipurka je bobica crvene boje ispunjena semenkama sa srebrnastim maljicama.

Plodovi se u domacinstvu koriste za spremanje izvrsnog pekmeza, džema, marmeiade, zatim u narodnoj medicini, kao i u fabrikaciji vitaminskih koncentrata

Sastav Šipka

Plodovi šipurka sadrže: vitamina C 1,700 mg%mnogo vitamina P, 12 do 18 mg% provitamina A (karotena), oko 0,02 mg% vitamina B2, PP i oko 40 bioloških jedinica u gramu vitamina K.

Zatim sadrže flavonide, 2,5% tanina, oko 3% limunske kiseline (i jabučne), 10% pektina, 15% šećera, malo masnog i etarskog ulja.

U 100 g šipurka ima toliko vitamina C koliko u 1 kg limuna.

Lekovitost šipka

Protiv skorbuta, suvog kašlja, za lakše mokrenje za jačanje organizma, protiv staračke bolesti, za jačanje srca, ublažavanje bolova, čišćenje žuči, bubrega i mokraćne bešike od peska i kamenca, protiv katara creva, krvi u mokraći, vodene bolesti i sl.

U terapiji se koriste latice cveta, pupoljci i plodovi, a nekad i kosmate jabučice које rastu na vrškovima nekih grana šipurka.

Raste u obliku razgranatog grma ili kao drvo 3 do 4 m visoko.

Grane imaju svetlosivu koru, male, sjajne listove odeljene u 3-5 režnjeva i po obodu nazubljene.

Cvetovi su beli, ređe malo ružičasti, sakupljeni i mirisne cvasti, slične štitu.

Plod je okruglasto-duguljasta crvena, malo mesnata koštunica.

Cveta u maju.

Sastav Gloga

Cvet i list sadrže flavonske i antocijanske heterozide, saponozide; zatim guanin, adenin i druge purinske derivate; sistosterol, holin, acetoholin, alkilamine (trimetilamin), aromatske amino-kiseline, tanin itd.

U plodovima ima masnog ulja, šećera, limunske, vinske i druge kiseline, a u kori alkaloida bliske berberinu.

Lekovitost Gloga

Protiv nesanice, za umirenje, protiv gušenja (astme), kao srčani sedativ, za snižavanje krvnog pritiska, klimaklerične tegobe i dr.

U terapiji se koriste cvetovi, list, cvasti s lišćem i zreo plod.

Plod vinove loze je grozd sastavljen od više bobica. Bobice su vrlo sočne, slatke, ukusne, s 3 do 4 semenke ili bez njih, različito obojene pokožice (u zavisnosti od sorte).

Koriste se za jelo u svežem stanju ili sušene, zatim za proizvodnju vina, sokova i drugih prerađevina, kao i za proizvodnju komovice i lozovače (rakije).

Sastav Grozda

Grožđe sadrži: vode oko 80%, šećera 15-18%, celuloze oko 4,3%, zatim vitamina C (oko 11 mg), karotina, vitamine B1, B2, B6, PP i dr, jabučnu kiselinu, a od mineralnih sastojaka K, Ca, P, Fe i dr.

Najvažniji sastojak je šećer - glukoza (grožđani) i fruktoza (voćni), koje organizam brzo i lako prima.

Energetska vrednost svežeg ploda je oko 300 a suvog 1000 džula.

Lekovitost Groždja

Protiv promrzlina, kamena u bubregu, za bolje varenje, protiv kašlja, za regulisanje menstruacije, čišćenje i jačanje krvi, brže zgrušavanje krvi, protiv krvarenja, hemoroida, oboljenja prostate, povećane kiselosti mokraće, zatvora, peruti, divljeg mesa, oboljenja jetre, bradavica, astme, zapaljenja desni, gihta, žučnog kamena, nazeba, psorijaze, upale očiju, arterioskleroze.

U terapiji se koriste: sok, sveži i sušeni plodovi, vino, listovi, rašljike, vinsko sirće.