Propolis ( pčelinji lepak ) je materija - smola prijatnog mirisa tamno smeđe boje koju pčele radilice kao gustu lepljivu masu sakupljaju sa lisnih pupoljaka jablana, topole, vrbe, kestena, breze, četinara i drugog rastinja, a zatim nose u košnicu i njome vrše dezinfekciju košnice, poliraju saće, zatvaraju sve nepotrebne otvore kako bi zaštitile svoje leglo od spoljnih uticaja - kiše, snega, vetra.

Pčela ima istančan instikt za sakupljanjem propolisa te se uglavnom u toku pčelarske sezone po količini donetog propolisa na ramovima može se zaključiti kakva zima predstoji.

Hemijski sastav, boja, ukus i miris zavise od toga sa koje vrste drveta je pčela donela propolis. Ali zajedničko je to što je antivirusno i antibakterijko dejstvo potpuno isto bez obzira sa kog je drveta propolis skupljen .

Propolis sadrži 55-60% smolastih materija, 8-10% etarskih ulja (balzama), oko 30% voska, oko 5% polenovog praha.

Od mineralnih materija u propolisu ima: mangana, cinka, barijuma, titana, bakra, kalaja, nikla, kobalta, vanadijuma, hroma, olova, kalcijuma, kalijuma, fosfora, sumpora, natrijuma, hlora, gvožđa,magnezijuma, molibdena, silicijuma, selena i dr.

Količina vitamina je mala i promenljiva, a prisutni su vitamini: B1, B2, B6, C, E, nikotinska i pantotenska kiselina, vitamin A i drugi.

Takođe je ustanovljeno da su osnovne komponente propolisa flavonoidi, ali pored njih tu je i niz organskih kiselina, terpena, aldehida, alkohola, etera, aminokiselina i slično.

U propolisu se, kao što je navedeno, nalazi i izvesna količina voska, a u neznatnim količinama i neke druge materije.

Propolis je žutozelenkast, crvenkastomrk, kafenast, pa čak i crne boje i prijatnog mirisa. Na toplom je mekan i lepljiv, a na hladnom čvrst i krt (lomljiv).

Ako se duže čuva postaje tamniji, a pod uticajem sunčeve svetlosti gubi plastičnost.

Po strukturi je gust i ujednačen,ima karakterističan miris i nagorak ukus.

Dosadašnja istraživanja su pokazala da propolis ima sledeće dejstvo:

• antiseptičko
• antibakterijsko
• antimikotičko
• antivirusno
• antiprotozoično
• adstrigentno
• spazmalitičko
• antiimflamatorno
• imunostimulativno
• hepatoprotektivno
• bronhodilatatorno
• antiokidativno
• antiradijaciono
• antimutageno i antikancerogeno
• neuroprotektivno
• kardioprotektivno
• antihipertenzivno

Propolis deluje protiv mikroba, gljivica, virusa, zapaljenja, stimuliše regeneraciju tkiva, povećava imunitet organizma.

U eri prekomerne upotrebe antibiotika propolis je se pokazao kao uspešan i veoma dragocen lek koji je za razliku od antibiotika zadržao sve osobine koje su klasični lekovi vremenom izgubili.

Virusi i bakterije nemogu steći otpornost na propolis jer je njegom mehanizam delovanja nespecifičan.

Koristi se kao antibiotik i antiseptik - protiv prehlada i bolnog grla, u stomatologiji i dermatologiji - u sprečavanju razmnožavanja virusa, protiv psorijaze, hroničnih gnojnih zapaljenja, upalnih procesa i dr.

Uspešno koči ražmnožavanje gljivice Candida albicans.

Antivirusno dejstvo propolisa potvrdjeno je prema virusima influence, herpesa, variolla i reovirusa.

Mehanizam antivirusnog delovanja flavonoida u propolisu naučno je dokazan i temelji se na inhibiciji transkripcije (prepisivanja) virusa, tj. njegovog razmnožavanja.

Mehanizam je zasnovan na inhibiciji virusne polimeraze, vezivanju flavonoida na nukleinske kiseline ili proteine kapside, i stimulaciji imunog sistema da stvara više sopstvenih antivirusnih „boraca“ (interferon alfa, beta i gama).

Za unutrašu upotrebu najčešće se koristi alkoholni rastvor propolisa od 20%.

I to za odrasle 10 do 25 kapi dva do tri puta dnevno, a za decu mlađu od 12 godina dnevni broj kapi treba da bude jednak broju godina.

Tretman traje bez prekida maksimalno 30 dana kod akutnih stanja posle čega je potrebno napraviti pauzu dok kod preventivne upotrebe, manjih doza propolis kapi, je moguće i duža upotreba.

Kapi se mogu nakapati na kašičicu meda, koricu hleba ili u malo vode.

Za spoljnu upotrebu najčešće se koristi propolisova mast.

Propolis je jako dobro koristiti u svrhu zaceljivanja rana jer poseduje antiseptičku, antivirusnu sposobnost, zaživljuje rane, stimuliše regeneraciju tkiva.

Takodje reguliše rad digestivnog trakta i pozitivno utiče na crevnu motoriku.