Bagremov med je monofloralni med koji potiče od nektara cveta bagrema.

On je blagog ukusa i prijatnih, neutralnih aroma. Bogat je vitaminom C i svojim sastavom deluje na opuštanje organizma.

Za razliku od livadskog meda sadrži manju količinu polena, te je pogodniji za korišćenje kod osoba alergičnih na odredjene vrste polena.

Svojim energetskim sastavom podiže opštu snagu organizma, budi vedro raspoloženje i brzo oporavlja telo posle fizičkih i umnih napora.

Bitan je za sportiste, koriste ga trudnice, a u narodnoj medicini koristi se kod stomačno - crevnih obolenja, obolenja jetre i respiratornih infekcija. Kao i svaki med i med od bagrema poseduje blage antibakterijske i protivzapaljenske osobine.

Odličan je antiseptik, stoga se može koristiti u zaceljivanju sitnih povreda i posekotina.

Uz umerenu fizičku aktivnost konzumiranje meda od bagrema topi kilograme. Med koristi masti u organizmu za oporavak umornih mišića.

Bagremov med se u ishrani beba može uvesti od navršenih godinu dana života.

Davanje meda pre tog vremena nije preporučljivo jer organizam deteta nije dovoljno razvijen.

Bagremov med u narodnoj medicini se koristi jos za:

• bolje varenje i apetit
• kod respiratornih infekcija, hronicnog kaslja, bronhitisa i drugo
• prevazilaženje stresnih stanja organizma
• bolji san
• bolji rad creva i jetre
• jačanje imuniteta
• kao antioksidans
• detoksikaciju organizma
• oporavak organizma usled iscrpljenosti

Normalne dnevne količine meda su:
za odrasle: 60-100g, podeljene u 3-4 doze u toku dana;
za decu: max do 30g, raspodeljeno u 3-4 dela.

Med i preparati sa medom koriste se tako što se što duže drže u ustima dok se ne rastope. Ili mogu da se rastope u mlakoj vodi i potom popiju.

Potrebno je da se posebno istakne da je najgori način uzimanja meda, kao i preparata sa medom, kada se med proguta i zatim popije hladna voda.

Prirodna osobina svakog meda je kristalizacija, pa je to osobina i bagremovog meda.

Kristalizacija nastaje onda kada glukoza, jedan od tri šećera u medu, počne se izdvajati u kristale, gubeći pri tom vodu.

Med posmatrano kao skup raznih vrsta šećera prestavlja prezasićen rastvor, pa je prirodan proces izdvajanje odredjene količine šećera iz meda, tj njegova kristalizacija.

Bagremov med sadrži više voćnog nego groždjanog šećera, stoga je i period kristalizacije duži u odnosu na druge vrste meda.

Obično počinje da kristališe posle godinu dana od vremena vrcanja a nekada taj period zna biti i duži.

Iz kristalisanog u tečno stanje se vraća zagrevanjem na temperaturi do 40 stepeni celzijusa.

Zagrevanjem na toj temperaturi med ne gubi ništa od svojih korisnih sastojaka jer se na toj temperaturi prirodno nalazi u košnici.

Boja bagremovog meda varira od godine do godine a zavisi u prvom redu od pašnih prilika za vreme njegovog cvetanja i od ćudi same pčele.

Obično se kreće od bledožućkaste do zelenkaste boje.

Kako je bagremov med monofloralan ( od cveta jedne biljke, tj samo bagrema ), u bagremovoj paši dolazi do unošenja malih primesa drugih vrsta nektara usled orjentacije same pčele ka još nekoj odredjenoj biljci koja u tom trenutku medi.

Kada bagrem dobro zamedi pčela uglavnom ne traži druge izvore hrane i med je svetliji, prozirniji i zelenkastiji, i obrnuto tamniji je bagremov med u nepovoljnijim pašnim godinama jer pčela tada traži u prirodi i druge izvore hrane.

Male količine nektara sa drugih medonoša ga mogu učiniti još boljim, zdravijim i ukusnijim,

Bagremov med sadrži:

• Vitamine ( C, A, B1, B2, B6 )
• Minerale ( kalijum, kalcijum, magnezijum, gvoždje, fosfor, natrijum)
• Flavanoide
• Enzime iz tela pčela
• Aminokiseline
• Glukozu i fruktozu
• Manje količine vode

Bagrem je poreklom iz Severne Amerike i naziva se još i lažna akacija ili po latinskom Robinia pseudoacacia.

Ime je dobio od Robina, koji je bio baštovan Henrika IV i Luja XIII u Parizu. On je prvi doneo bagrem iz Severne Amerike 1600 godine.

Godine 1601 prvi bagrem zasađen je u Parizu. Odatle se, zahvaljujući svojim osobinama vrlo brzo proširio po celoj Evropi.

U početku je uzgajan isključivo u parkovima i vrtovima, da bi posle postao i vrlo pogodna vrsta za pošumljavanje goleti, peščara i bujičnih područja.

Prvo pošumljavanje bagremom na teritoriji današnje Srbije je bilo na Deliblatskoj peščari od 1828, ali je tek 1853 bagrem prepoznat kao dobro drvo za pošumljavanje peščara.

Bagremova paša počinje krajem aprila ili početkom maja i cvetanje traje oko 2 nedelje. Period cvetanja bagrema karakterističan je po prijatnom mirisu koji se širi svuda oko stabala.

Nažalost česte su godine u kojima bagrem ne zamedi .

Razlog tome su klimatske promene i nagle izmene toplog - hladnog vremena kao i pojave kišnog vremena u periodu cvetanja.

Na medenje bagrema dosta utiču vremenske prilike. Osim što je potrebno relativno toplo proleće kako mu pupoljci ne bi izmrzli, potrebno je da za vreme njegovog medenja vlada lepo i toplo vreme.

Izlučivanje nektara pogoduju tople noći s dosta jutarnje rose, a dani treba da budu umereno topli i bez vetra. Optimalna je temperatura za lučenje nektara između 20 i 25° C pri relativnoj vlažnosti od 70 do 90 posto.

Medenju škodi magla, manje mu škode hladniji vjetrovi, dok topliji i suvi vetrovi sprže cvet, pa medenje može naglo prestati.

Nedostatak površinske kapilarne vode u zemljištu je još jedan uzrok smanjenog prinosa baremovog meda.

Kada nema dovoljno vode u zemljištu, bagrem umesto da medi se okreće drukčijoj strategiji. Njegovi cvetovi ispustaju jači miris kojim privlače druge oprašivače koji su manje zahtevni po pitanju nektara od pčela.

Svi ti činioci utiču na to da bagrem zbog nestabilnih vremenskih prilika prouzrokovanih klimatskim promenama češće podbaci nego ranijih godina.

Bagrem je višegodišnje listopadno drvo koje raste do 15 metara visine.

Invazivna je vrsta koja se brzo širi na nepošumljenom prostoru

Obilno cveta i daje dosta semena, ali mu je seme slabe klijavosti.

Dugotrajna je vrsta koja se širi iz korena i raste ponovo iz posečenog panja .

Dobro je, tvrdo drvo za ogrev koje daje dobru vatru i posečeno ne truli brzo pa se po selima koristi za ogradu i priručan alat.

Naseljava medje i zabrane a može se naći i pored puteva.

U svetu se koristi za pošumljavanje goleti pošto popravlja kvalitet zemljišta.

Cveta od kraja aprila do kraja maja

Bagrem je vrlo osetljiv na klimatske promene pa se često dešava da cvetanje bagrema bude prekinuto dugotrajnim kišama i hladnim vremenom što itekako ima uticaja na opstanak pčelinjih zajednica.

Mladenovačka brda su pitoma blago zatalasana sa šumama voćnjacima i livadama.

Osobina naseg terena je da u godinama u kojima ima bagremovog meda on bude odličnog kvaliteta, aroma i ukusa. Teren na kome pčelarimo obrastao je bagremom pogotovo po medjama, brdima i padinama.

Naša blago zatalasana brda daju pčelama svo cvetno bogatstvo bagrema a umereno kontinentalna klima sa dosta suncanih i toplih dana daje našem medu svoju vedrinu i zrelost.