😀 Novo u ponudi 😀

Prirodni voćni sok od dunje zasladjen sa bagremovim medom 🍯.

Nudimo vam vrhunske voćne sokove pogodne za sve uzraste, pogotovo za decu.

Cela tajna naših sokova je u kvalitetnom voću 🍎 koje raste na našim pčelinjacima i okolo njih i u vrhunskom bagremovom medu.

Pripreman na tradicionalan način, u svakoj kapi naše dunje osetićete njene prefinjene mirise i ukuse.

Količine su ograničene.

Dunja vodi poreklo sa Kavkaza, odakle je preneta u druge delove sveta.

U odnosu na druge voćne vrste dunja se kod nas gaji u manjoj meri.

Plodovi dunje su prijatno kiseli, malo trpki i čvrstog mesa, jer sadrže dosta celuloze.

Redje se koriste sveži a više kao pečeni kuvani i preradjeni u slatko, sokove, kompote, marmelade i dr, a mešaju se i sa drugim voćem radi popravljanja njihovog ukusa i arome

Od osnovnih hranljivih sastojaka dunja sadrži najviše ugljenih hidrata, tj šećera.

Sto grama jestivog dela dunje sadrži u proseku oko 13,7% šećera, od čega je više od polovine invertni šećer, dok je količina saharoze veoma mala i iznosi svega 0,6%.

Prosečan sadržaj biljnih vlakana u dunji iznosi oko 2,1%.

Ukupna količina mineralnih sastojaka u plodovima dunje može da iznosi od 250—900 mg međutim, u proseku ih ima око 530 mg.

Najviše ima kalijuma (140—250 mg), veoma malo natrijuma (0,4 do 32 mg), zatim fosfora (око 20 mg), (kalcijuma (9 mg), magnezijuma (7,5 mg), gvožđa (0,6 mg), bakra (0,12 mg) Od vitamina C, u proseku (17,5 mg).

Ova količina može da bude i znatno veća, i do 30 mg.

Pored vitamina C, dunja sadrži i znatnu količinu karotina i vitamina B-grupe.

Ukupna količina organskih kiselina u dunji iznosi 860 mg dok je u bistrom soku od dunje ova količina nešto veća i iznosi 1000 mg.

Pored spomenutih hranljivih sastojaka, plod dunje sadrži i izvesnu količinu pektina i tanina, što dunji daje i određena dijetetska svojstva.