Bogatstvo jednog kraja čini bogatstvo prirode, njeno bogatstvo biljnim i životinjskim vrstama.

Priroda je sastavljena od mnoštva raznovrsnog bilja a ono što spaja bilje, mikroklimu i teren sa čovekom je pčela.

Pčela preko oprašivanja značajno doprinosi biodiverzitetu i održanju ekosistema koje nastanjuje.

Sakupljajući nektar ona sakuplja ono najbolje iz prirode. samu srce i dušu prirode iskazani kroz med, polen i propolis

Potrudili smo se da na sledećim stranama otvorimo riznice prirode, da kroz priču o biljnim vrstama našeg kraja ispričamo priču o pčeli i medu .

Fotografijama je obuhvaćen atar sela Kovačevac.

Bilje smo razvrstali po periodu početka cvetanja onako kako smo ga zapažali u prirodi.

Takodje stranice ćemo vremenom upotpunjavati kako bismo obuhvatili što više biljnih vrsta.

Atlas smo namenili za sve ljubitelje prirode i naročito za ljude koji su stalno u pokretu i nemaju puno vremena za opuštanje i predah.

Mikroklima mesta na kojem se nalazi pčelinjak, bogatstvo biljem, zemljište, sve to odredjuje i karakteristike meda.

Te osobine biljka upija i ugradjuje u nektar koji pčele sakupljaju i pretvaraju u med.

Med nosi u sebi pečat prirode kraja iz kojeg je nastao.

U medu je do sada otkriveno preko 300 različitih materija. mnoge od njih su poreklom iz biljaka.

Fitoncidi su organska jedinjenja koje izlučuju više biljke obično neko šumsko drveće: crni i beli bor, smrča, breza cer, javor, mleč, klen lipa i žbunovi kleka, ribizla dren kao i zeljaste biljke bokvica, jasenak, kantarion majčina dušica hajdučka trava i druge..

Izlučuju ih u vazduh u vidu gasovitih materija, u kome fitoncidi imaju baktericidno i bakteristatično delovanje i kao takvi uništavaju bakterije - izazivače bolesti u vazduhu a vazduh postaje prečišćen i veoma zdrav za organe za disanje.

Listopadna šuma proizvede po hektaru za 24 sata 2 kg fitoncida, dok šuma belog i crnog bora za isto vreme proizvede 5 kg fitoncida.

Hektar pod klekom proizvede za 24 sata 30 kg fitoncida.

Da bi se ostvarilo terapijsko dejstvo fitoncida potrebno je što duže ostati u šumi, bar 3 sata.

Zbog sadržaja fitoncida sve navedene biljke koje ih stvaraju i otpuštaju mogu se koristiti u lečenju bolesti koje izazivaju bakterije i neki virusi.

Pozitivno dejstvo fitoncida je pronađeno i u medu zahvaljujući Bugarskom naučniku Stojimiru Mladenovu.

Priroda koju često zanemarujemo još uvek može da nam ponudi spas, da nas oporavi, okrepi i zasladi.

Šumadijska brda na kojima pčelarimo obrasla su voćnjacima i vinogradima, trnjem i rastinjem sa livadama i zbunovima. Blago zatalasana brda šumadije, pitoma i divlja u isti mah nude svoje ukuse i mirise.

Pčela sa velikim požrtvovanjem sve to sakuplja i u svojoj košnici, svojoj najsavršenijoj fabrici sve to pretvara u veoma zdrave i kvalitetne proizvode.