Prilikom pregleda košnica s pčelama, ma kako pažljivo i u pogodnom vremenu da se radi, ubodi pčela ne mogu se isključiti.

Pri ubodu žaoka pčele se zabije u kožu i otkine se od njenog tela, ali otrov se i dalje izliva u ranu.

Zbog toga žaoku treba odmah izvaditi.

Na mestu uboda stvara se oteklina, a u nekim slučajevima pojavljuje se svrab i vrtoglavica.

Takve pojave se zapažaju uglavnom kod lica nenaviknutih na pčelinji otrov.

Radeći stalno s pčelama čovek postane u izvesnom stepenu imun i njegovo telo ne reaguje na ubod pčela.

Najosetljivija mesta su jezik, usta, oči, vrhovi prstiju, naročito u blizini nokata.

Ubodi se mogu izbeći upotrebom pčelarske zaštitne kape i korišćenjem dimilice.

Ruke se mogu zaštititi gumenim rukavicama.

Ukiseljavanje meda je biohemijski proces koji dovodi do pretvaranja šećera u sirćetnu kiselinu.

Prva faza ovog procesa je fermentacija, raspadanje monosaharida u među na etil-alkohol i ugljen-dioksid pod uticajem enzima zimaze koji stvaraju neke vrste kvasca sposobne da se razvijaju pri visokoj koncentraciji šećera.

Sledeća faza je oksidacija etil-alkohola pod dejstvom sirćetnih bakterija, dobije se sirćetna kiselina i voda.

Med koji je počeo da fermentiše ima miris voća i na površini se pojavi pena.

Sposobnost pčela da primaju oset ukusa kontaktnim putem i na razdaljinu (kroz vazduh) veoma je razvijena.

Organi čula ukusa nalaze se pri osnovi jezika i sastoje se od mlinskih pločica i dlačica.

Njima se pčele služe da ispitaju pogodnost hrane.

Dokazano je da organi za ukus postoje i na antenama i stopalima nogu.

Čulom ukusa pčele mogu da razlikuju četiri osnovna oseta: slatko, slano', gorko i kiselo, ali kvalitativno oni ne odgovaraju uvek istim osetima kod čoveka.