Higroskopnost meda je svojstvo meda da upija i zadržava vazdušnu vlagu.

Ovo njegovo svojstvo potiče od prisustva voćnog šećera.

Utvrđeno je da zreo med (sa 17,4% vode) u sredini gde je relativna vlažnost vazduha oko 60% ne menja svoj procent vode.

Pri većoj relativnoj vlažnosti vazduha procent vode u među se povećava, a pri manjoj — smanjuje, med se „suši".

U medu držanom u otvorenom sudu, u prostoriji gde je relativna vlažnost vazduha bila 81%, posle 3 i po meseca povećao se procent vode od 17,4% na 32%, a gde je vlažnost bila 100% — na 55,2%.

Vlaga iz vazduha teže prodire u kristalisan med i zbog toga je ovaj manje higroskopan nego tečni med.

kao posledica svega dolazi do fermentacije meda, tj med ukisne.

Hranilice se koriste za prihranjivanje pčela.

One mogu biti raznolike po konstrukciji, obliku i veličini.

One se obično stavljaju u zbeg u naročito izrezan otvor na gornjem pokrivaču košnice.

Hranilice mogu imati različitu zapreminu, ali retko kad primaju više od jednog litra sirupa

Češki pčelar iz prošlog veka, poznat u istoriji pčelarstva kao pronalazač i konstruktor prve centrifuge za istresanje meda iz saća tako da se ono ne ošteti i da može ponovo poslužiti pčelama za deponovanje meda.

Ovaj pronalazak je omogućio da se na obilnim pašama dobije mnogo veća količina meda nego ranije, jer se ranije med cedio tako da se saće kvarilo, a izrada novog saća uslovljena je trošenjem energije pčelinjeg društva i zakašnjenjem u korišćenju paše koja brzo prolazi.

Centrifuga je omogućila i dobijanje čistog meda, tzv vrcanog meda, kakav je u ćelijama saća.

Znamenita ličnost u istoriji pčelarstva (1750—1832) po tome što je prvi konstruisao pokretan okvir radi izučavanja života pčela.

Po ugledu na paralelno poređane satove u košnici s nepokretnim saćem on je konstruisao okvire pravougaonog oblika.

Izumom okvira s pokretnim saćem Huber je otvorio eru naučnog ispitivanja života pčela.

Ovaj pronalazak uticao je i na konstrukciju košnice s pokretnim saćem radi povećanja prinosa meda.