Medonosna pčela može da opstane i da se normalno razvija samo u skloništu koje pčelinjem društvu obezbeđuje zaštitu od nepovoljnih uticaja vetra, kiše, hladnoće, prekomernog zagrevanja, kao i zaštitu od različitih neprijatelja.

U prirodi pčele zasnivaju svoja društva u šupljinama drveća, pećinama, pukotinama stena, a veoma retko u zemlji.

Nezaštićeno gnezdo u slobodnom prostoru, na primer na granama drveća, obična medonosna pčela veoma retko gradi i u takvom gnezdu se razvija slabo društvo, koje tu živi samo kraće vreme u toku. leta, a zatim ga napušta.

Kada čovek gaji pčele, one izgrađuju svoja gnezda u kućicama koje im se stavljaju na raspolaganje — u košnicama.

I u jednom i u drugom slučaju pčele, međutim, izgrađuju svoje gnezdo skoro na jedan te isti način — od izvesnog broja vertikalnih međusobno paralelnih dvostranih satova s mnoštvom ćelija.

Razmak između saća (širina prolaza) је 10—12 mm, a debljina saća oko 25 mm.

Položaj saća u gnezdu pčela koje žive u prirodi može biti različit i nepravilan, pri čemu satovi mogu biti iskrivljeni i neparalelni, a veličina satova i razmak između njih različiti.

Grožđani šećer (glukoza, dekstroza) je monosaharid s hemijskim sastavom C6 H12 O6.

Prelama polarizovanu svetlost udesno pod uglom -52,74°.

Kao hrana deluje brzo jer bez prethodnog varenja prelazi direktno iz creva u krv.

Nalazi se u slatkom voću, naročito u grožđu.

Pčelinji med je veoma bogat grožđanim šećerom — oko 35% ukupnog sastava.

Grožđani šećer kristališe dobro, pri čemu obrazuje kristalnu masu pomešanu s tečnim delom meda od voćnog šećera, dekstrina i dr.

Ukoliko je procent glukoze veći utoliko med lakše kristališe.

Pri zagrevanju meda iznad 146°C grožđani šećer karameliše.

Manje je sladak od saharoze (šećera iz repe ili šećerne trske).

Ako se slatkoća saharoze uslovno obeleži sa 100, onda ona u grožđanog šećera iznosi 74 jedinica.

Grabež u pčela je nenormalna pojava koja se zapaža u vreme kada nema paše.

Nastaje pod uticajem nagona za skladištenjem što većih zaliha meda.

Najčešći uzrok i povod za početak grabeži je oslabelo stanje u košnici koje nije u stanju da se brani od drugih pčela.

Kada grabež uzme maha, napadnuto društvo nije više u stanju da se brani i sve se to svršava ubistvom matice i odnošenjem svih zaliha meda.

Grabež je nepoželjno stanje na pčelinjaku jer se na taj način najlakše prenose bolesti u druga pčelinja društva.